"Bio nekakav covjek koji se i dan i noc trudio, dok nije stekao hadzijski trosak, pa naumi hadz uciniti. Ali, posto je bio jedinjak u svoje matere, ona ga odvracase od hadza, govoreci:
- Moj sinko, ti si u mene jedinjak, nemoj ici na Cabu, jer ja ne mogu sama ostati!
- On ne htjede odustati od svoje nakane, vec se spremi i podje. Iduci tako jedan dan, prispije u prvi grad i padne u jedan han. Te veceri ode na jaciju u dzamiju, pa posto klanja jaciju, ostane sam u dzamiji da jos klanja.
- Ali, ne lezi vraze! U blizini dzamije neki hrsuz udari na jednu kucu da je oplijeni, na sto ga komsije opaze, te ga okupe.
- Hrsuz bjezi, a oni za njim. Hrsuz okrene dzamiji, a oni za njim. A kad bise kod dzamije, nesta hrsuza, ko da je u zemlju propao. Pretrazujuci oko dzamije, da se nije gdjegod sakrio, pope se jedan od njih, i proviri na prozor, pa opazivsi ovog hadziju u dzamiji, pomisli da je to onaj hrsuz, sto im se sakrio, i povice drustvu:- Hajte ovamo, eno njega u dzamiji - bajagi klanja!
Oni se iskupe, otvore dzamiju i povicu:
- Ha, lopove jedan, sad si se razmahao klanjati, a malo prije si htio pokrasti nasega komsiju!
- On se iznenadi da nije mogao ni jedne progovoriti. Oni ga napokon svezu, i kad je da osvanuo, dovedu ga na sud.
- Posto su u toj stvari bili gotovi svjedoci, sud je osudio, da mu se odsijece ruka, a onda da se provede kroz carsiju i da se povice:
- Ovako ce biti svakome ko se god usudi krasti!
- Ne, vi nemojte vikati, doceka on. Vi vicite: ovako ce biti svakome
ko se usudi ne poslusati svoje matere! Kad ga zapitase zasto, on im kaze da je posao na hadz bez materine dozvole, te ga je za to ta nesreca stigla, a da on nije nikada ni bio hrsuz.
Kad oni razumjese, pustise ga, a on se odmah vrati kuci."
No comments:
Post a Comment